Plesajuće smeće svijeta.

“ Jebiga, ona je bila ta. I bila je vredna čekanja.. I čekao sam je ja.. Samo sam je čekao dok su mi druge sedele u krilu, držale me za ruke i ljubile me pred svima. Nisam ja njih voleo, da znaš odmah. Bile su mi, manje-više, dosadne i nisu umele da me zasmeju, ni da mi nedostaju kao ona. Ali sam ih, eto, prošetao par puta, smejao se njihovim šalama i slušao njhove priče. Sve vreme, čekajući samo nju.. Nisam ni stigao da primetim šta se dešava, a sve se srušilo.. Njima, eto, nije smetao što sam ih iskorišćavao samo da ne bih bio sasvim sam.. Njoj jeste.. I onda sam shvatio. Ona je htela da je čekam.. Ali, htela je da je čekam bez ikoga, a ja to nisam umeo.